No­vi obje­kat Grad­ske knji­ža­re u Pod­go­ri­ci, u Uli­ci Iva­na Vu­jo­še­vi­ća, otvo­ren je pro­mo­ci­jom knji­ge Go­ra­na Sa­mar­dži­ća „Šum­ski duh”. Knji­gu ovog po­zna­tog bo­san­sko-her­ce­go­vač­kog pi­sca, iz­da­va­ča i su­vla­sni­ka sa­ra­jev­skog „Baj­bu­ka”, ne­dav­no je za cr­no­gor­sko tr­ži­šte ob­ja­vi­la iz­da­vač­ka ku­ća „No­va knji­ga”.
O ro­ma­nu, ko­ji pri­ča pri­ču o Be­o­gra­du s kra­ja `80-tih i rat­nom Sa­ra­je­vu `90-tih, a ko­je spa­ja lik Ko­ste, go­vo­ri­li su knji­žev­nik Bal­ša Br­ko­vić i knji­žev­ni kri­ti­ča­ri mr Alek­san­dra Vu­ko­vić i mr Go­ran Ra­do­ji­čić.
Ka­ko is­ti­če Br­ko­vić, ova knji­ga odu­še­vlja­va da­nas jed­na­ko kao i pri­je 12 go­di­na, jer, „to je dje­lo ko­je nam na je­dan ne­vje­ro­vat­no čist na­čin pri­ča o od­re­đe­nim stva­ri­ma ko­je su bi­le pa­kle­ne u pro­šlo­sti”.
Ra­do­ji­čić, ta­ko­đe, sma­tra da je ri­ječ o knji­zi ko­ja ni na ko­ji na­čin ni­šta ni­je uljep­ša­la ni­ti pre­u­ve­li­ča­la.
- Ne­ma kod Sa­mar­dži­ća uljep­ša­va­nja, šmin­ka­nja, ni že­lje po­put Nje­go­še­ve da se na­rod či­ji smo dio pri­ka­že bo­ljim i pra­ved­ni­jim. Ko­ji god na­rod to bio. Dva su hro­no­to­pa ko­ji obi­lje­ža­va­ju li­ko­ve, Ko­stu pr­ven­stve­no. Be­o­grad­ski as­falt osam­de­se­tih, li­be­ra­lan u na­če­lu, a kon­zer­va­ti­van i okru­tan u su­šti­ni, i sa­ra­jev­ska rat­na zbi­lja ko­ja pu­no­ćom svo­je tra­ge­di­je po­sta­je ne­pod­no­šlji­va. Spa­ja­njem dva gra­da jed­ne dr­ža­ve u vri­je­me kad je sve pu­ca­lo po av­no­jev­skim ša­vo­vi­ma, kroz lik čo­vje­ka ko­ji od pro­bi­svje­ta i man­gu­pa po­sta­je pi­sac i bo­rac za sop­stve­ni prag i op­štu prav­du, do­la­zi se do po­zi­ci­je u ko­joj se ne zna ko je ko, ko je do­bar ko zao, ko svoj, a ko na­met­nut i tuđ. Dra­ma po­je­din­ca po­sta­je dra­ma ko­lek­ti­va. Op­šta ne­sre­ća for­mi­ra Ko­sti­nu lič­nost – ka­že Ra­do­ji­čić. Kri­ti­čar is­ti­če da „Šum­ski duh” da­je sli­ku stvar­no­sti ko­ja ni­je za na­ma, ne­go sa na­ma, jer „ni­je se pro­mi­je­ni­lo ni­šta u lju­di­ma. Ako op­ci­jom ko­pi pejst umno­ži­mo li­ko­ve do­bi­će­mo sli­ku da­na­šnjeg dru­štva”.
- Sa­mar­džić da­je sli­ku na­šeg opu­sto­še­nog dru­štva, du­hov­no uni­šte­nog, mo­ral­no uni­že­nog, sli­ku čo­vje­ka i gru­pe sprem­nih na sve. Tran­zi­ci­ja ne do­no­si bo­lji­tak, ka­ko se oče­ki­va­lo, ne­go iz­bi­ja­nje na po­vr­ši­nu svih onih gnu­so­ba skri­va­nih du­bo­ko u unu­tra­šnjo­sti po­je­din­ca. Pro­ku­lja­li su du­ho­vi osve­te i kr­vo­žed­no­sti ko­ji ni­su iz­u­mr­li, ne­go su pri­ta­je­ni če­ka­li po­go­dan tre­nu­tak, i tle. A Bal­kan je uvi­jek spre­man da ra­ši­re­nih ru­ku do­če­ka sva­ki, pa i naj­ma­nji im­puls zla i da ga pre­to­či u vri­sak ko­ji go­di­na­ma od­li­je­že go­ra­ma od Var­da­ra pa do Tri­gla­va. Go­ra­ma ili šu­ma­ma, bu­de­ći du­ho­ve pro­šlo­sti, na­iv­no­sti, kr­vo­pro­li­ća i stra­ha – is­ti­če Ra­do­ji­čić.
Pu­bli­ci se obra­tio i Sa­mar­džić ko­ji je po­hva­lio dje­lat­nost „No­ve knji­ge” i Grad­ske knji­ža­re. Ve­če je vo­di­la Mi­le­na Jo­vo­vić, pi-ar No­ve knji­ge.
Ž.J.